Aktivnosti u voćnjaku – ĐUBRENJE

U jesenjem periodu predstoji nam jedna veoma značajna agrotehnička mera – jesenje đubrenje.

Oni proizvođači koji žele veće prinose sledeće godine i bolji kvalitet plodova, sigurno će pravovremeno odraditi jesenje đubrenje.

Đubriva koja se koriste u toku jesenjeg đubrenja su organska (stajnjak) i mineralna (veštačka).

Kod đubrenja voćnjaka razlikujemo: meliorativno đubrenje, đubrenje mladih voćaka i đubrenje voćaka u rodu.

Orjentacione količine đubriva koje se dodaju u toku jesenjeg redovnog đubrenja iznose 400-600 kg/ha. Đubriva koja treba koristit u jesen su ona koja ne sadrže azot nego samo fosfor i kalijumom (npr. 0:10:30 ili 0:15:30), mada se u našoj zemlji i dalje koristi đubrivo 15:15:15 i to krajem zime što je potpuno pogrešno.

Tehnika kojom se vrši jesenje redovno đubrenje zasada voća bi trebala da bude tzv. dubinsko đubrenje zemljišta koje se obavlja pomoću podrivača sa depozitorom jer se na taj način kalijumova, fosforna i komleksna đubriva najefikasnije unose u dublje slojeve zemljišta.

Da bi smo izvršili pravilan izbor vrste đubriva i ustanovili potrebnu količinu đubriva neophodno je izvršiti, hemijsku analizu zemljišta, koju obavljaju specijalizovane labaratorije.

Ne treba zaboraviti da količina đubriva zavisi i od projektovanog prinosa po m² ili ha. U donjoj tabeli su date količine najvažnijih elemenata neophodnih biljci u zavisnosti od projektovanog prinosa.

Tab. Standardi đubrenja za određene prinose višnje, trešnje, jabuke, kruške i šljive u periodu punog plodonošenja (Lukas Bertschinger, Christian Gysi, Andi Häseli, Reto Neuweiler, Werner Pfammatter, Jean-Pierre Ryser, Andi Schmid, Franco Weibel)


LEDIB

Ovaj projekat je finansiran od strane Kraljevine Danske, kroz Susedski program, a sprovodio ga je LEDIB Program.